Analiza obuhvata bezbednosne aspekte, zaštitu kulturnog nasleđa i pristup ličnim dokumentima, pri čemu su utvrđena sistematska kršenja prava srpske zajednice, uprkos tome što su ona formalno zagarantovana važećim zakonima na Kosovu.
Poseban akcenat stavljen je na pitanje bezbednosti Srba na severu Kosova, gde je, kako istraživanje pokazuje, raspoređivanje specijalnih policijskih snaga i povlačenje Srba iz institucija stvorilo bezbednosni vakuum. U takvom okruženju, pokazuje istraživanje, Priština je uspostavila političku kontrolu nad instrumentima vladavine prava, što je dodatno narušilo poverenje građana u policijske strukture.
Istraživanje obrazaca delovanja kosovske policije, sprovedeno prema međunarodno prihvaćenim metodama i parametrima rada policije u podeljenim društvima, ukazalo je na alarmantne tendencije, navodi se u izveštaju.
„Među njima se izdvajaju politički motivisano postupanje kosovske policije, sistematska upotreba prekomerne sile, kao i nedostatak institucionalne odgovornosti u takvim slučajevima. Posledično, dolazi do ozbiljnog nedostatka poverenja i alarmantne pravne nesigurnosti građana na severu Kosova“, dodaje se.
Glavni zaključak istraživanja je da se trenutna policijska struktura na severu Kosova ne doživljava kao neutralna institucija za sprovođenje zakona, već kao instrument političke moći, koji produbljuje podele umesto da ih prevazilazi.
„Jedan od suštinskih uzroka takvog stanja jeste činjenica da trenutni sastav policije ne odgovara ni ustavnim principima o etničkoj zastupljenosti policije na lokalnom nivou, niti sporazumima iz Brisela, koji predviđaju da na poziciji regionalnog komandira bude policijski službenik iz srpske zajednice“, navode iz NVO CASA.
S tim u vezi, glavna preporuka ovog istraživanja je da se stabilnost na severu Kosova traži kroz ponovno uspostavljanje proporcionalne etničke zastupljenosti u kosovskoj policiji, kao i jačanje civilnog i institucionalnog monitoringa njenog rada.
Kao jedno od mogućih rešenja, CASA predlaže hibridni model povratka Srba u policiju, koji bi uključivao dobrovoljni povratak dela policajaca koji su napustili službu 2022. godine, uz jasno definisane kriterijume profesionalnog integriteta, kao i nova zapošljavanja iz srpske zajednice radi ispunjavanja etničkih kvota.
„Osnovni preduslov za ovakvo rešenje jeste stvaranje političke volje za njegovo uvrštavanje u proces dijaloga koji se vodi pod okriljem EU, kao i međunarodni pritisak na pregovaračke strane kako bi se postiglo kompromisno rešenje. Zbog toga je većina preporuka iz ovog istraživanja usmerena ka međunarodnoj zajednici“, zaključuje se u saopštenju.
Više detalja o istraživanju „Izgradnja poverenja: Unapređenje bezbednosti kroz angažovanje Kosovske policije u zajednici kosovskih Srba“ na sajtu NVO CASA.
