Skupština nije uspela da izabere novog predsednika Kosova, nakon što je odlukom Ustavnog suda 28. april određen kao krajnji rok. Nakon tog datuma, Skupština je morala da bude raspuštena, što se i dogodilo. Kosovo sada mora ponovo da održi vanredne parlamentarne izbore, treće zaredom u roku od godinu i po dana.
Predsednik Pokreta Samoopredeljenje, Aljbin Kurti, koji je na poslednjim izborima 28. decembra 2025. osvojio više od 51 odsto glasova i trenutno vodi tehničku vladu, nije uspeo da postigne konsenzus sa opozicionim političkim partijama oko zajedničkog kandidata za funkciju predsednika. Prema Ustavu Kosova, prednost se daje tome da tu funkciju obavlja ličnost koja ujedinjuje ceo politički spektar Kosova.
Raskol između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani
Vjosa Osmani, koja je pet godina obavljala funkciju predsednice Kosova, ovog puta nije imala podršku Aljbina Kurtija, iako je dvojac Kurti-Osmani pre pet godina važio za nadu nove političke vlasti na Kosovu.
Naim Rašiti iz Balkanskog instituta za razvojnu politiku ocenjuje za Dojče vele da „partnerstvo između Kurtija i Osmani nikada nije bilo prirodno, već pre neka vrsta ad hok izborne alijanse“.
„Oboje su veoma ambiciozni i skloni konkurenciji, kako prema drugima tako i međusobno, i često zastupaju suprotstavljene stavove kada je reč o političkim ciljevima. Oboje su tvrdili da su izgradili onog drugog. U okviru jedne koalicije i vlade nema mesta za dve liderske ličnosti poput njih“, ukazuje Rašiti.
Prema njegovoj proceni, Kurti i Osmani su se uglavnom slagali u unutrašnjoj politici, ali su u spoljnoj politici postojale razlike. Tokom svog mandata, Osmani je uglavnom podržavala političke stavove vlade u unutrašnjoj politici, ali prema Rašitiju „nije uspela da deluje u skladu sa svojom ustavnom ulogom i da podstakne jedinstvo između svih partija“.
„Na međunarodnoj sceni, nedosledni politički stavovi obe strane doveli su do konfuzije. Predsednica je često delovala kao neka vrsta zaštitnog štita ili kao figura za ograničavanje štete. Često je preuzimala vođstvo u spoljnoj politici, bez odgovarajućih konsultacija. Pored toga, vlada je bila veoma slaba u spoljnoj politici, sa slabom ministarkom spoljnih poslova, čime je nastao potreban prostor koji je predsednica popunila“, rekao je Naim Rašiti.
Saradnja između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani započela je kao zajednička strategija protiv starog političkog establišmenta, iako je Vjosa Osmani ranije i sama bila važan deo tog establišmenta, kao članica Demokratskog saveza Kosova (LDK), partije koju je još devedesetih godina osnovao bivši pacifistički predsednik Ibrahim Rugova.
Vremenom je, međutim, odnos između Kurtija i Osmani počeo postepeno da se pogoršava, naročito u poslednje dve godine. Glavni razlog za to bila je javna percepcija da je Vjosa Osmani postala najvažnija kosovska institucionalna sagovornica američke vlade i međunarodnih partnera Kosova. Sve se to dešavalo u vreme kada je vlada Aljbina Kurtija bila suočena s kaznenim merama Evropske unije zbog svojih neusaglašenih poteza na severu Kosova, gde većinski živi srpsko stanovništvo.
Kurti se smatra manje predvidljivim
Politički analitičar Ehat Miftaraj iz Instituta Kosova za pravdu (IKD) za Dojče vele objašnjava da se Aljbin Kurti, u poređenju s Vjosom Osmani, doživljava kao „manje predvidljiv akter“.
„Vjosa Osmani je doživljavana kao predvidljiviji partner i bliži Sjedinjenim Američkim Državama, pre svega zbog svog institucionalnijeg i kooperativnijeg pristupa međunarodnim partnerima. Nasuprot tome, Aljbin Kurti je povremeno zauzimao suvereniji i konfrontacioniji stav. To je dovelo ne samo do tenzija između ove dve liderske ličnosti, već je i na međunarodnom nivou otvorilo pitanja u vezi sa koherentnošću i doslednošću spoljne politike Kosova“, kaže Miftaraj.
Nedostatak institucija koči reforme i dijalog sa Srbijom
Kosovo već godinu i po dana ne uspeva da pronađe političku i institucionalnu stabilnost. To je usporilo reforme koje zahteva Evropska unija, kao i dijalog sa Srbijom koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.
Prema analitičaru Miftaraju, „česti izbori pokazuju da Kosovo ima funkcionalnu demokratiju, ali istovremeno i da zemlja ima ograničene kapacitete da unapredi svoje strateške interese“.
„Kao posledica toga, pozicija Kosova u dijalogu je slaba, a pažnja posvećena reformama u oblasti vladavine prava, kao i procesima integracije, je opala. Kosovo troši više energije na upravljanje unutrašnjim krizama nego na unapređenje svoje agende evropskih integracija. Sa novom strategijom Evropske unije u vezi sa planom rasta, Kosovo, koje i dalje zauzima poslednje mesto u regionu, najverovatnije će izgubiti stotine miliona evra finansijske podrške“, očekuje Ehat Miftaraj.
